I površnom poznavaocu prilika u BiH tekst ne otkriva ništa novo. Nekada su veziri u BiH dolazili iz Stambola a sada dolaze iz Brisela. O stambolskim Andrić je ostavio i književne tekstove ovjenčane Nobelovom nagradaom. Njegova “konzulska vremena” sada se mogu nazvati “ambasadorska vremena”.
No, vratimo se tekstu. Nedostaje mu analiza događaja IZNUTRA. Koliko je SRBA političkih protivnika sankcionisanih učestvovalo u pravljenju spiskova za odstrjel.Poznate su polemike bivšeih predsjednika RS i Narodne skupštine. Čavića i Kalinića o njihovom utrkivanjima za ljubljenje skuta Karli del Ponte, emitovani su i snimci odvojenih razgovora s njom pomenutog dvojca....i sve je bilo ogavno.Potom Poplašenovo svjedočenje za Haški sud i i poput apostola Petra odricanje svog političkog mentora Šešelja, samo ne zanamo kod kojeg pjevanja pjetlova ! No nije svako zlo apsolutno i nije bez koristi.Ima ovdje i koristi!
Ovakvi potezi vezira više ušvršćuju rodoljublje Srba i distanciranje od BiH kao prihvatljivog društveno- političkog okvira za njih nego sva politička retorika srpskih političara na kojoj zgrću evre i instališu porodične dinastije tipa Kim Il Sung.
Valja čekati samo dan martovskih ida! Siguran sam da nije daleko !
Preporuke:
0
0
2
sreda, 08 jul 2009 00:00
Haralampije
"Isto tako, nekom postupku za našu zaštitu nije se pridružio, niti ga je započeo nijedan jedini organ RS, a to nije učinila nijedna jedina politička partija, uključujujući i SDS, čijih je pedesetak članova tom prilikom odstranjeno sa svih javnih funkcija."
Ova rečenica profesora Lukića objašnjava pravu prirodu tzv. Bonskih ovlašćenja, koja su nepostojeća, lažna, kako tvrdi dr DŽon Lafland, britanski politikolog. Stvarna moć tzv. Bonskih ovlašćenja leži u "borbi za fotelje", u "ne vidim i ne čujem" probleme drugih, dok ih eventualno i ja ne budem imao. Visoki predstavnik je smenio predsednika Poplašena, na osnovu tih famoznih ovlašćenja, ali je Predsedniku Republike Srpske policija RS zabranila ulazak u predsedničke prostorije. Verujem da se nerado sećamo ove ponižavajuće "epizode" za sve nas, neki tek sada, kada se istim mačem maše u blizini njihovih glava.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 08 jul 2009 15:05
Rodoljub
Jel' može neko da definiše gde je taj ZID iza leđa Srbima u RS/BiH?
Dokle/dokad/koliko može da se povlači unazad pred tim "UN/EU-prinčevima zla" i nesuvislo medijski "trepće" na ovo nasilje i bezakonje?
Šta treba da se desi pa da neko najzad ode tom despotu (mada je on samo pion) pred lice i zvekne mu ULTIMATUM na sto? Šta će onda oni da rade?
Jel' oni mogu da smene/uklone u nekom razumnom vremenskom periodu svih par miliona Srba koji "umeju da se potpišu" ili "umeju da pucaju" u RS?
Jel' će neko da sačeka opet neku provokaciju od nekog "zelenog" vehabije, pa da isposmenjuje ceo srpski državni vrh, ako se... na nesreću, zapuca (sa ili bez znaka navoda) u lokalu?
Ili, priznajmo najzad, RS nije nikakva država, već bedni protektorat, kao i KiM.
Tako je najlakše... onda znamo na čemu smo.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 09 jul 2009 13:05
Milorad
E moj Rodoljub-e, slika je tako jasna a nama je odavno tama na oči pala. Svi nam šapuću i kikoću se, a mi kao slijepi miševi lupamo o zidove (ne plača), češkamo se pojedinačno, kako koga zaboli.
Čitajući istoriski bukvar došao sam do zaključka da se kod nas Srba sve ponavlja. I sve je isto. I znamo šta nas čeka. I skim moramo a nesmijemo i skim nemoramo a želimo. I svi Srbi to znaju, al samo ko slijepci rukama pričaju.
U poslednji milenijum bili smo kao OČEVI, ŽENE mala DJECA.Svako ima svoje stonjeće.I tako u krug. Od Nemanjića pa do sutrašnjeg dana.
Da nebi dangubili (oni koji račinati nisu vični), da pojednostavim.U devetnaestov vijeku imali smo OCA (i Sina) koji Srbima kuću porušenu popravi i ogradi. U dvadesetom ko ŽENE smo se drugima ulizivali i sve prokockali a sada smo ko mala DJECA,tek rođena. Punoljetstvo nas čeka na kraju stoljeća.
Možda i maloljetnik postane OTAC, ali nemože biti ŽENA.
.jpg)
No, vratimo se tekstu. Nedostaje mu analiza događaja IZNUTRA. Koliko je SRBA političkih protivnika sankcionisanih učestvovalo u pravljenju spiskova za odstrjel.Poznate su polemike bivšeih predsjednika RS i Narodne skupštine. Čavića i Kalinića o njihovom utrkivanjima za ljubljenje skuta Karli del Ponte, emitovani su i snimci odvojenih razgovora s njom pomenutog dvojca....i sve je bilo ogavno.Potom Poplašenovo svjedočenje za Haški sud i i poput apostola Petra odricanje svog političkog mentora Šešelja, samo ne zanamo kod kojeg pjevanja pjetlova ! No nije svako zlo apsolutno i nije bez koristi.Ima ovdje i koristi!
Ovakvi potezi vezira više ušvršćuju rodoljublje Srba i distanciranje od BiH kao prihvatljivog društveno- političkog okvira za njih nego sva politička retorika srpskih političara na kojoj zgrću evre i instališu porodične dinastije tipa Kim Il Sung.
Valja čekati samo dan martovskih ida! Siguran sam da nije daleko !
Ova rečenica profesora Lukića objašnjava pravu prirodu tzv. Bonskih ovlašćenja, koja su nepostojeća, lažna, kako tvrdi dr DŽon Lafland, britanski politikolog. Stvarna moć tzv. Bonskih ovlašćenja leži u "borbi za fotelje", u "ne vidim i ne čujem" probleme drugih, dok ih eventualno i ja ne budem imao. Visoki predstavnik je smenio predsednika Poplašena, na osnovu tih famoznih ovlašćenja, ali je Predsedniku Republike Srpske policija RS zabranila ulazak u predsedničke prostorije. Verujem da se nerado sećamo ove ponižavajuće "epizode" za sve nas, neki tek sada, kada se istim mačem maše u blizini njihovih glava.
Dokle/dokad/koliko može da se povlači unazad pred tim "UN/EU-prinčevima zla" i nesuvislo medijski "trepće" na ovo nasilje i bezakonje?
Šta treba da se desi pa da neko najzad ode tom despotu (mada je on samo pion) pred lice i zvekne mu ULTIMATUM na sto? Šta će onda oni da rade?
Jel' oni mogu da smene/uklone u nekom razumnom vremenskom periodu svih par miliona Srba koji "umeju da se potpišu" ili "umeju da pucaju" u RS?
Jel' će neko da sačeka opet neku provokaciju od nekog "zelenog" vehabije, pa da isposmenjuje ceo srpski državni vrh, ako se... na nesreću, zapuca (sa ili bez znaka navoda) u lokalu?
Ili, priznajmo najzad, RS nije nikakva država, već bedni protektorat, kao i KiM.
Tako je najlakše... onda znamo na čemu smo.
Čitajući istoriski bukvar došao sam do zaključka da se kod nas Srba sve ponavlja. I sve je isto. I znamo šta nas čeka. I skim moramo a nesmijemo i skim nemoramo a želimo. I svi Srbi to znaju, al samo ko slijepci rukama pričaju.
U poslednji milenijum bili smo kao OČEVI, ŽENE mala DJECA.Svako ima svoje stonjeće.I tako u krug. Od Nemanjića pa do sutrašnjeg dana.
Da nebi dangubili (oni koji račinati nisu vični), da pojednostavim.U devetnaestov vijeku imali smo OCA (i Sina) koji Srbima kuću porušenu popravi i ogradi. U dvadesetom ko ŽENE smo se drugima ulizivali i sve prokockali a sada smo ko mala DJECA,tek rođena. Punoljetstvo nas čeka na kraju stoljeća.
Možda i maloljetnik postane OTAC, ali nemože biti ŽENA.